U osvit Prvog svetskog rata, dok još rat ni slutili nisu, zavoleli su se uciteljica Nada i srpski oficir Relja. Zavoleli se i jedno drugom obecali. Bila je to ljubav o kojoj su svi pricali, koja je plenila pažnju svih Vrnjcana. Ali, došao je rat sa svim užasima koje sobom nosi. srpski-oficir Relja odlazi u Grcku na ratište. Odlazi da se više nikad ne vrati, zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje te raskida zaruke sa Nadom. O njegovoj daljoj sudbi legenda ne kazuje ništa, ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banjcanin. Zbog prevelike tuge ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesrecna.

Devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sacuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje a kljuceve simbolicno bacaju u reku. Došli su novi ratovi i nova stradanja. Prica je bila zaboravljena a obicaj devojaka da „vezuju" svoju ljubav se izobicajio. Sve dok Desanka Maksimovic, po pricanju starih meštana, u jednoj od mnogih poseta Vrnjackoj Banji nije saznala za ovu tragicnu pricu i inspirisana njome napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama: Molitva za ljubav. Iako smo skloni zaboravu ova prica ipak nije zaboravljena; a da bi produžili njen život mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja" svoje ljubavi, a most nazvali Most ljubavi.

Molitva za ljubav Brzo kao kratkovecne cveca liske i ova ljubav stace da se kruni i drobi: žedan je zaborava tamni vir. O, bože, drugi ti se mole za srecu i mir, a ja: sacuvaj u srcu mom, zarobi, jucerašnjeg dana nestalni pram. Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu skrinju, nacini je ljubavi hram. O, duša moja ne moli srecu za se - sve dosadašnje radosti nek se snište - ali pobožno ona od tebe ište da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase. Bez pomoci tvoje povenuce sve brzo kao bulka u zrelome žitu i lanu. O, bože ne molim za srecu, za radost, za slast. Da bol ovaj ne umre, mene je strah; da oganj sveti što u meni planu ne sagori iznenadno u prah, ne razbukti se prekonoc u strast. Desanka Maksimovic